Sa Dejanom smo uradili fantastične fotografije u mediteranskom okruženju DOMINO kafea, u samom srcu grada.
Pitali smo ga kako je sve počelo, i kako sebe stilski doživljava …
Vrlo rano sam počeo da razmišljam odeći koju nosim, čini mi se, već u prvim razredima osnovne škole. Uživao sam dok pravim sebi odevne kombinacije, i naravno da sam uvek imao u glavi da one zapravo predstavljaju celokupnu moju ličnost. Mislim da odeća izuzetno govori o karakteru osobe. U mom slučaju ,moj lični stil, naročito omiljeni komadi iz mog garderobera mogu savršeno da oslikaju moj duh i senzibilitet.
Oduvek sam bio ekscentričan, stalno sam nešto menjao na svojoj odeći, našivao, lepio, šarao…sve iz razloga da moja različitost i moja individualnost dođu do izražaja. Nakon što sam se preselio u Veneciju zbog školovanja, a kasnije i rada u Dolce& Gabbana ateljeu, moj stil je počeo da se menja najviše zbog finansijske mogućnosti koja se dosta promenila, a samim tim promenili su se i parametri prilikom odabira odeće koju kupujem, i sume koju sam spreman da izdvojim za ono što mi se dopadne.
Najradije kupujem odeću jarkih, dinamičnih boja, košulje, lagane džempere. Poslednjih desetak godina moj stil se nije menjao značajno, i još uvek imam neke stvari stare po nekoliko godina,a koje su mi još uvek među omiljenim u ormanu.
Izdvojio bih svoj prvi dizajnerski komad koji sam kupio, a to je D&G lagani džemper rađen u batik tehnici, vintage Gianni Versace haute couture košulju sa printom Bahus-a, i kariranu košulju mog dede, meni izuzetno dragu.
Od dizajnera na svetskoj sceni najviše volim i cenim rad Donatele Versace, i Tom Ford-a. Gianni Versace, koji na žalost odavno nije među živima za mene predstavlja neprevaziđenog modnog genija.
Poslednjih godina aksesoari nemaju toliko zastupljenu ulogu u mom odevanju, moj stil je postao pročišćeniji i svedeniji, a ono što se zadržalo su svakako naočare koje nosim u svim uslovima, sezonama, više kao sastavni deo mog imidža.
Ručne satove sam izbegavao sve dok nisam pokrenuo svoj brend, gde mi je na poslovnim sastancima bilo degutantno da proveravam telefon u razgovoru sa nekim. Sada ručni satovi polako postaju sfera mog interesovanja i redovan detalj u mojoj svakodnevnici.
