Predstavljamo Vam zanimljivu seriju fotografija, praćenu intervjuom sa Ivanom Ukropinom, gracijom i  savremenom ikonom stila. Ugostili smo je u francuskom ambijentu ENVOY hotela, i potrudli smo se da zajedničkim energijama predstavimo njen jedinstven stil na najbolji način.

Ivana Ukropina, vrsni je  marketinški stručnjak, i magistar teorije kulture, sa 15 godina profesionalnog iskustva. Interesuje se i bavi savremenim fenomenima u društvu poput marketinga kao pojave

i njegovog zadiranja u lične i emotivne sfere života pojedinca , kao i pojavu event-a kao specijalnog događaja u društvu i potrebu da se imidž u današnje vreme uzdigne iznad profita.

Razgovarale smo o tome šta je sve uticalo na uobličavanje njenog stila i pojave, koji su prioriteti i vrednosti jedne dame?!

Rekla bih Vam da sam počela o garderobi da razmisljam kada i sve devojčice, u nekom adolescentskom periodu…međutim, ukoliko pitate moje roditelje, oni će vam reći da sam znala i insistirala šta želim da obučem već sa dve godine. Ono što je najinteresantnije od svega, jeste da na toj bebi-devojčici sa slika, odnosno meni, možete prepoznati u osnovi sličan stil današnjem.

Iako tradicionalno učimo poslovicu da “odelo ne čini čoveka”, smatram da naš stav, kao i način odevanja daje vrlo jasnu poruku koju želimo da pošaljemo okolini – da li nekoga cenimo ili ne, da li poštujemo mesto, vreme i događaj na kom se nalazimo.

Nemoguće je nositi odeću, a da se preko nje ne prenose društvene poruke, kojih smo svesni ili ne. Odevni predmeti čak utiču i na načine pokretanja i ponašanja- visoke potpetice su promenile način na koji žene hodaju, a korset je izmenio način na koji dišu.

Odeća je uvek imala komunikacijsku ulogu: ona predstavlja neverbalni jezik artikulisan unutar sistema društva i praksu odevanja kao stvar individualnog izbora odevnih predmeta.

Lično, verujem da uglavnom poštujem dress code prilika u kojima se nalazim, volim da se oblačim “tematski”, a zajednički imenitelj mojim odabirima je ženstvenost i elegancija. U zavisnosti od raspoloženja, umem da variram od minimalizma do poigravanja glamuroznim komadima.  Svakako, ekseprimentišem, ali sa merom, tako da sam verna svom stilu.

Od malena, pohađala sam francuske škole i internate, i moja baka, koja je bila profesor francuskog, nigde nije išla bez niske bisera i crvenog karmina – to je bio njen aksiom, koji je, verujem imao dosta uticaja i na mene.

Kada je reč o omiljenim komadima odeće, postoji, naravno, nekoliko “večnih” komada, koji odolevaju i vremenu i trendovima. Kožni trenč mantil, uzana crna haljina do kolena, krokodilska tašna i nekoliko pari vrtoglavih potpetica imaju poseban, a verovatno i večan status. S druge strane, mnogo volim svečane, dugačke, raskošne haljine – za njih nema prostora u okviru svakodnevnog beogradskog odevanja, ali zato meni ulepšavaju životni prostor, i čine da moj garderober zaista i bude moj lični deo bajke.

Od detalja izdvajam Chanel broš ili bisere.

Ne podležem trendovima. Prilagođavam trend sebi i svom stilu, a ne sebe trendu. Elegancija i ženstvenost su mi prioritetne vrednosti, i ukoliko trend odgovara mojoj estetici, prepuštam se sezonskom shopping-u. Ako bih morala da izdvojim samo jedan brend, onda bi to bio Chanel – i estetikom, i tradicijom i ukupnom personom brenda.

Uz mladalačke ambicije, budući  da sam veoma rano počela da radim, imala sam potrebu da nosim ozbiljnu garderobu, verujući da ću izgledati ozbiljnije i sa većim autoritetom. Kako sam sticala i profesionalna i akademska znanja i iskustva, sa tim je dolazila i sigurnost, te sam se i oslobodila u izražavanju svog stila. Svakako, rad u oblasti mode me je i stimulisao u tom smeru, a česta putovanja u inostranstvo su mi otkrivala modne igre koje su bile izuzetno inspirativne. Rekla bih i da sam pod uticajem italijanske kulture imala iskorake iz francuske estetike u senzualnu, romantičnu, strastvenu sicilijansku priču Domenika Dolčea i Stefana Gabane.

Imala sam sreće da me priroda posla nikada nije preterano ograničavala, šta više, raznolikost svakodnevice mi je i omogućavala da svojim odevanjem upotpunim svoj stav, i konzistentnije izrazim svoju ličnost i stil.

Dodala bih:

Nikako ne smemo zaboraviti negu – i spolja i iznutra. Garderoba ne može predstavljati kompliment ženi ukoliko ona nije uredna, ukoliko se lepo ne izražava i nosi. Takođe, verujem da ne postoji lepša krema za lice od one kojom zrači produhovljen i vedar lik ispunjene i lepo vaspitane I kulturne žene.

Neke stvari se ne mogu kupiti – negujem svoj osmeh kao aksesoar bez koga ne izlazim iz kuce.